Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, познат у економским круговима, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“, за наш радио говори о активностима поменутог Удружења, предстојећем молитвеном скупу првог јулског викенда на местима где су Срби страдали почетком Другог светскг рата од стране усташког терора. „Комплекс логора ЈАДОВНО – ГОСПИЋ – ПАГ био је државни пројекат чији је циљ било коначно решење, односно истребљење српског народа“, рекао је проф. др Борис Беговић. Како јке функционисао комплекс логора, како су убијани заточеници, зашто је логор затворен након три месеца од отварања, како је страдао Епископ горњокаарловачки Сава Трлајић, само су нека од питања на која одговара познати професор.
Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године.
У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника.
Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар Госпић те пут до Карлобага – мјеста су стравичних звјерстава, дивљања изопачених људи – монструма, мјеста надљудских патњи хиљада недужних људи, историја крвљу исписана.
Фељтон је објављен у ријечком Новом листу и Гласу Истре из Пуле од 26. јула до 18. септембра 1985. године, у 46 наставака.
Фељтон је објављен на порталу Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ, Јадовно 1941. уз сагласност проф. др Михаела Соболевског, једног од аутора фељтона.
Удружење грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке поводом 75 година од страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг организује од 19. јуна до 1. јула пролазак Часног крста кроз мјеста и храмове гдје је службовао Свети свештеномученик Сава горњокарловачки.
Предсједник овог удружења Душан Басташић рекао је Срни да ће Часни крст проћи кроз мјеста од родног Мола и Башаида у Бачкој, преко манастира Крушедол, Сремских Карловаца, Патријаршије у Београду, Карловца и Плашког до Катине јаме у Лици у коју је бачено тијело тадашњег владике горњокарловачког Саве Трлајића.
Басташић је прецизирао да ће Часни крст бити постављен 2. јула уз само гротло Катине јаме у коју је бачено тијело тадашњег владике.
Он је позвао вјерни народ да својим присуством у храмовима у којима ће бити изложен Часни крст Светог Саве горњокарловачког, допринесе очувању сјећања на свештеномученика Саву и уз њега 38.000 невино пострадалих новомученика српских, у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг 1941. године.
Басташић је подсјетио да ће ове године, са благословом епископа горњокарловачког Герасима, од 1. до 2. јула бити обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016“.
Молитвено Сабрање почиње 1. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, док ће исто вече бити одржано предавање на једну од тема везаних за страдање Срба у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг.
Басташић је додао да ће 2. јула над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.
Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен Часни крст и служен парастос.
Свети свештеномученик Сава горњокарловачки рођен је 6. јула 1884. године у Молу од родитеља Стефана и Јелисавете Трлајић, а на светом крштењу добио је име Светозар.
Основно образовање стекао је у родном мјесту, а велику класичну гимназију и богословију завршио је у Сремским Карловцима. Завршио је Правни факултет у Београду и одбранио правосудни испит у Загребу.
Изабран је за викарног епископа Сремског и хиротонисан 30. септембра 1934. године у Саборној пркви у Сремским Карловцима, руком такође мученога за веру, патријарха српског Варнаве.
Као викар сремски, епископ Сава је до новембра 1936. године вршио дужност предсједника Епархијског управног одбора Архиепископије београдско-карловачке и свега неколико мјесеци дужност предсједника Црквеног суда Архиепископије.
За епархијског архијереја упражњене горњокарловачке епископије са сједиштем у Плашком изабран је и устоличен 4. септембра 1938. године.
Други свјетски рат затекао је епископа у престоном Плашком, у коме су се већ 21. маја 1941. године окупиле десетине усташа, како би власт над градом преузели од Италијана. Епископа Саву су одмах по преузимању власти прогласили за таоца „нове католичке државе Хрватске“.
Усташе су већ 23. маја упале у епископски двор, насилно иселили епископа Саву и сав намештај превезли у Огулин. Злогласни логорник, усташа Јосип Томљеновић, тражио је насилну предају епархијског новца и вредности, наређујући епископу Сави да напусти просторије, јер „његово присутство није ни пожељно ни потребно“.
Уз то му је наређено да одмах напусти Плашки и иде у Србију, што је овај храбри епископ Цркве одбио, рекавши да је законити епископ горњокарловачки и да не смије и не може напустити своју Богом повјерену епархију и паству.
Остајући непоколебљив и не напуштајући епископско сједиште, свештеномученик Сава ухапшен је 17. јуна 1941. године, са тринаест угледних Срба и свештеницима Богољубом Гаковићем, Ђуром Стојановићем и Станиславом Насадилом.
Затворени су и страховито мучени у штали Јосипа Томљеновића, особито епископ Сава.
Дана 19. јула 1941. године усташе су извеле заробљенике, сврстали их по двојицу у ред и одвели на жељезничку станицу у Плашком у намјери да их отпреме у Госпић. На жељезничкој станици провели су више од седам часова.
Епископа Саву су везаног и ланцима звјерски малтретирали, не дозвољавајући му ни да сједне ради предаха. У госпићком затвору у који су депортовани, новомученици доведени из Плашког су страховито мучени.
Половином августа 1941. године из госпићког затвора изведено је око двије хиљаде Срба, везаних жицом по двојица и одведени су путем ка Велебиту. Међу тим мученицима био је свештеномученик Сава.
Италијански новинари су свједочили да је на Велебиту током августа 1941. године убијено преко осам хиљада Срба, међу којима се претпоставља да је пострадао и епископ Сава.
Постоји још једно свједочење о мученичкој смрти епископа Саве, забиљежено руком свештеника Јована Силашког и објављено у Банатском веснику, а које је епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије Јевтић, записао у књизи „Српска црква у Другом светском рату“.
Према овом свједочењу Алојзије Степинац отворено је рекао владики да мора да напусти „хрватски“ Карловац, иначе ће бити ликвидиран. На то му је владика одговорио „Главу дајем, али свој народ не остављам“.
Владика Сава је ухапшен и страховито мучен. За вријеме његовог мучења у Плашком, усташе су пјевали: „Сви који сте у Христу рођени – у Христа сте се обукли“.
Када су владику послије мучења повели на стратиште, његова мајка је стајала поред цркве и чекала да га проведу. Хтела је, још једанпут, да види сина и да се са њиме поздрави. Мучитељи јој то, међутим, нису дозволили. Владика је, ипак, везаним рукама благословио мајку и отишао у смрт.
Свештеномученик Сава је са другим свештеномученицима и мученицима, уписан у Диптихе Светих, током редовног засједања Светог Архијерејског Сабора, Српске православне цркве 1999. године.
Литургијски се спомиње 4. јула по Јулијанском односно, 17. јула по Грегоријанском календару.
Бањалука – Сјећање на убијене Србе у комплексу логора Јадовно – Госпић – Паг у Хрватској 1941. године биће обиљежено 1. и 2. јула, а за грађане који желе да одају почаст жртвама биће организован бесплатан превоз.
Ово је поручио предсједник бањалучког Удружења „Јадовно 1941“, које окупља потомке и поштоваоце жртава усташких логора, Душан Басташић. Он је подсјетио да се ове године обиљежава 75 година од јадовничког страдања.
– Из Бањалуке је организован бесплатан превоз једним аутобусом, те позивамо грађане да се што прије јаве на број телефона 051/333-500 или на и-мејл адресу udruzenje@jadovno.com како би себи обезбиједили мјесто – казао је Басташић, додајући да ће овим путницима бити обезбијеђен и бесплатан смјештај.
Програм почиње 1. јула у мјесту Плашко у Лици, гдје ће бити освештан крст висок 3,5 метара. Посјетиоци ће моћи да послушају предавање о житију владике Саве Трлајића, односно светог Саве Горњокарловачког, који је био један од 38.000 убијених Срба у комплексу логора Јадовно.
Сутрадан, 2. јула, од десет часова ће бити служен парастос код Шаранове јаме. Пут ће их даље водити у Грушане, одакле креће литија до Катине јаме, затим иду до Ступачинова, гдје је такође постојао логор. Програм ће бити завршен посјетом Смиљану, родном мјесту Николе Тесле.
Организатори сабрања су Горњокарловачка епархија и удружења грађана „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда.
У комплексу логора смрти Јадовно – Госпић – Паг за само 132 дана, од маја до августа 1941, убијено је више од 40.000 људи.
Међународни дан сјећања на жртве комлекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг 1941., одређен је и обиљежава се на инцијативу удружења потомака и поштовалаца жртава „ЈАДОВНО 1941.“ из Бањалуке, од 2010. године.
На тај дан 1941. године логори Метајна и Слана на острву Пагу примају своје прве заточенике и почињу са радом.
Истога дана, логор смрти Јадовно на Велебиту добија у смислу простора који захвата и капацитета пријема заточеника, своје максималне границе.
Датум за Дан сјећања, на иницијативу оснивача удружења Јадовно 1941., одредили су фебруара 2010. Др Ђуро Затезало и Проф. др Светозар Ливада на промоцији удружења у Бањалуци.
Од јуна 2010. године, Дан сјећања на Јадовно 1941., обиљежава се сваке године крајем јуна или почетком јула календарске године.
Влада Р. Српске је 2013. година уврстила Дан сјећања на Јадовно 1941. у Календар значајних догађаја из исгорије Р. Српске.
Члан Председништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић присуствоваће у суботу, 2. јула, парастосу за 38.010 Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић – Јадовно – Паг.
Младен Иванић Фото: Сава Радовановић / Тањуг
Иванић је први члан Председништва БиХ из реда српског народа који ће присуствовати обележавању геноцида над Србима у овим логорима, парастосу који ће бити служен над Шарановом јамом на Велебиту, са почетком у 10 часова.
Организатори обележавања 75. годишњице српског страдања „Дан сећања на Јадовно 1941-2016“ су удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
– Радује нас што ће обележавању страдања Срба први пут присуствовати члан Председништва БиХ из реда српског народа, не само зато што је међу убијенима било много људи из БиХ, већ и зато што тај чин представља конкретну подршку раду нашег удружења – рекао је Душан Басташић, оснивач и председник Удружења „Јадовно 1941“.
Он је подсетио да су ранијих година обележавању страдања Срба у овим логорима присуствовали министри из РС, али не и председник РС.
Јадовно је био усташки концентрациони и логор за масовно истребљење Срба и Јевреја у НДХ за време Другог светског рата. Логором је управљао Јуцо Рукавина и био је први од 26 концентрационих логора у НДХ.
Систем логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, основан је почетком маја 1941. у изолованој области око 20 км од Госпића. У њему је било заточено на хиљаде Срба и Јевреја током 122 дана, од маја до августа 1941.
Заточеници су обично убијани гурањем у дубоке јаме које су се налазиле близу логора.
Логор је био затворен 21. августа 1941. и замењен већим системом логора Јасеновац.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Ј. Басташић затражио је данас од хрватске полиције да на адекватан начин заштити учеснике ходочашћа, организованог у оквиру Дана сјећања на Јадовно, који ће у суботу, 2. јула, посјетити стратиште гдје су усташе побиле 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја, пошто постоје пријетње да би могли бити нападнути.
Душан Ј. Басташић
„Надам се да ће хрватска полиција, код које смо уредно пријавили овај скуп и добили писмено одобрење о одржавању молитвеног скупа, бити у прилици да нас заштити од припадника одређених удружења хрватских ратних ветерана који су прије двије године били прилично агресивни на свом контраскупу“, рекао је Басташић за Срну.
Он је подсјетио да већ неколико протеклих година приликом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941. на стратишту гдје је побијено 38.000 Срба и око 2.000 Јевреја одређена удружења хрватских ратних ветерана организују такозвани контраскуп код крста/крижа подигнутог у част погинулом усташи у Велебитском устанку, који се налази управо на путу који води од мјеста Јадовно према Шарановој јами.
„Сама чињеница да једно удружење, које је правно лице у Републици Хрватској, за овакве поступке није санкционисано од хрватских институција, пошто је законом забрањена ревитализација усташтва, а они се појављују редовно са усташким симболима, говори довољно о неодлучности, односно слабости хрватске државе“, каже Басташић.
Он је нагласио да је, нажалост, и ове године најављено је да ће у суботу, 2. јула, када ходочасници треба да прођу путем од Госпића према Шарановој јами, ова хрватска удружења организовати контраскуп.
„Чини се да то нико не санкционише. Питам се само шта би било када би неко потомке јеврејских жртава спријечио да дођу у Аушвиц или неко друго мјесто њиховог страдања. Наравно да то никоме на пада на памет. Овакво нешто се дешава само у Хрватској ево већ више година заредом“, указује Басташић.
Коментаришући оптужбе удуружења хрватских ветерана да Удружење „Јадовно“ инструментализује пијетет према жртвама „у сврху ширења великосрпске идеологије и да у Шарановој јами нема ништа“, Басташић је подсјетио да је управо хрватски спелеолог Тихомир Пајалић још шездесетих година прошлог вијека у листу „Хрватске планине“ нацртао пресјек Шаранове јаме у коју се спустио и на њеном дну измјерио 1,45 метара седиментованих костију побијених жртава.
„Удружење хрватских драговољаца домовинског рата“ /УХДДР/ Ријеке и Билаја данас је оштро осудило најављену комеморацију на Јадовном, коју је на мјесту усташког логора за суботу, 2. јула, најавило Удружење „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
УХИДР наводи да је „Јадовно 1941.“ „прочетнички настројено удружење које годинама искривљује историјске чињенице и велича четништво, а жртве Јадовног инструментализује ради политичких разлога“.
Предсједник ријечког УХДДР-а Миле Биондић најавио је, како је рекао, мирни протест код „спомен-крижа“ у Јадовном којим ће исказати свој револт допуштању
„фалсификовања историје од стране четнички оријентисаних удружења из других земаља“.
Биондић је истакао да предсједник „прочетнички настројеног“ Удружења „Јадовно“ Душан Басташић „већ годинама искривљује историју, оптужујући хрватске браниоце из Домовинског рата за наставак геноцида из 1941. године“.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је недавно за Срну да страдање српског народа у вријеме Независне Државе Хрватске /НДХ/ не само на подручју Хрватске, већ БиХ и Срема, има све елементе геноцида.
„То су у својим иступима потврдили и неки од највиших хрватских званичника, као што је бивши хрватски предсједник Иво Јосиповић“, наводи Басташић поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године.
Басташић напомиње да, иако данашња Хрватска оспорава да је правни сљедбеник НДХ, није могуће да за злочин нико није одговоран, ако је познато да се тај злочин десио и да се тијела жртава налазе на подручју које покрива данас Република Хрватска.
„Геноцид се десио и, кад-тад, пошто тај злочин не застаријева, то питање ће се морати ставити на дневни ред“, поручује Басташић.
Говорећи о историјском контексту страдања Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг 1941. године, Басташић прецизира да је у овом комплексу логора за само 132 дана убијено укупно 40.000 људи, од чега 38.000 Срба.
Када је ријеч о овогодишњем, седмом, обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године, Басташић истиче да је од 2013. године тај дан увршћен у календар значајних историјских догађаја Републике Српске, уз подршку Владе Републике Српске.
„Очекујемо да ће ове, као и прошлих година, званичници највиших институција Републике Српске заједно са нама бити на Јадовну и Велебиту“, каже Басташић за Срну.
Он наводи да ће ове године, са благословом епископа горњокарловачког Герасима, од 1. до 2. јула бити обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941-2016“.
Молитвено Сабрање почиње у петак 1. јула у поподневним часовима окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, док ће исто вече бити одржано предавање на једну од тема везаних за страдање Срба у комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг.
Басташић додаје, да ће у суботу, 2. јула над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова бити служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић-Јадовно-Паг.
Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен часни крст и служен парастос.
Басташић је рекао да ће затим бити служен кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра „Никола Тесла“ у Смиљану.
Поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године и Дана сјећања на Јадовно, данас ће у поподневним часовима почети Молитвено сабрање окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, у Хрватској.
Храм Ваведења Пресвете Богородице у Плашком
Исто вече, архимандрит Наум Милковић, игуман манастира Пресвете Богородице Тројеручице у Доњем Будачком, одржаће предавање под насловом „Свештеномученик Сава горњокарловачки“, потврђено је Срни у Удружењу грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
У суботу, 2. јула, над Шарановом јамом на Велебиту у 10.00 часова биће служен парастос за 38.010 православних Срба, побијених у комплексу логора НДХ, Госпић-Јадовно-Паг, а парастосу ће присуствовати и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.
Након парастоса из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен Часни крст и служен парастос.
Биће служен и кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра „Никола Tесла“ у Смиљану.
Дан сјећања на Јадовно 1941-2016. обиљежава се са благословом Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Организатори сабрања су удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.
Над Шарановом јамом на Велебиту у Хрватској данас је, поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, служен парастос за више од 40.000 жртава, углавном Срба, које су усташе на најсвирепији начин убиле у комплексу логора смрти Јадовно.
Шаранова јама (фото: www.panoramio.com)
Парастосу је присуствовао је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић, замјеник карловачког жупана Синиша Љубојевић, потомци жртава из Србије, Српске и региона, те представници удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Београда.
Предсједник Удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је да молитвени скуп протиче без инцидената и да хрватска полиција професионално обавља свој дио посла.
Код споменика јадовничким жртвама и у дијелу, гдје је служен паратос нису уочени чланови хрватских удружења ветерана, јавља извјештач Срне.
Након парастоса, из мјеста Брушане кренуће литија мученичком стазом Светог Саве Горњокарловачког до Катине јаме, гдје је бачено његово измучено тијело љета 1941. године, гдје ће бити постављен Часни крст и служен парастос.
Биће служен и кратки помен жртвама у селу Ступачиново, гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор, у чијој близини се налази пет јама, док је по повратку за учеснике сабрања предвиђен обилазак Меморијалног центра „Никола Тесла“ у Смиљану.
Поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године и Дана сјећања на Јадовно синоћ је почело молитвено сабрање окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, у Хрватској.
Дан сјећања на Јадовно 1941-2016. обиљежава се са благословом Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Организатори сабрања су удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.
Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић поручио је да је потребно долазити на Јадовно и поклонити се српским и јеверејским жртвама које су усташе свирепо убиле у комплексу логора смрти и изразио наду да се овакви злочини више никада и никоме неће поновити.
Младен Иванић Фото: РТРС
„Присуство на оваковом мјесту у човјеку изазива дубоке емоције. Мислим да је обавеза свих нас да будемо присутни на мјестима страдања, да се сјетимо тих људи и покажемо пуни дигнитет према жртвама“, рекао је Иванић новинарима у Јадовну гдје је данас присуствовао служењу парастоса јадовничким жртавама над Шарановом јамом на Велебиту у Хрватској.
Он је навео да се, захваљујући људима који већ годинама оранизују овакве скупове више ношени ентузијазмом, успјело у томе да ово мјесто страдања не буде заборављено.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је да се ове године обиљежава 75 година од јадовничких страдања и од почетка страдања српског, јеверејског, ромског народа и антифаштиста на подручју некадашње Независне Државе Хрватске.
Он је додао да је ово седма година како се обиљежава Дан сјећања на Јадовно, истичући да сваке године у Јадовно долази све више младих, потомака и поштовалаца жртава.
„На тај начин показујемо да не желимо заборавити наша лична, породична и национална страдања“, рекао је Басташић.
Он је навео да Удружење у организовању ових скупова сваке године има све већу подршку институција Републике Српске, БиХ, Србије и многобројних људи из цијелог свијета.
Басташић је рекао да је у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године према истраживању историчара Ђуре Затезала, за 132 дана побијено 40.123 жртве, од којих 38.010 Срба.
Он је указао на чињеницу да данашње власти у Хрватској годинама опструишу истраживања крашких јама на Велебиту и ексхумацију посмртних остатака Срба како би они били достојно сахрањени у криптама српских православних цркава.
Басташић је подсјетио да је Хрватски сабор донио закон о истраживању мјеста страдања, ексхумацијама, идентификацијама и сахранама посмртних остатака, али да у том погледу Хрватска нема исти третман према српским жртвама.
Он каже да је за вријеме Владе премијера Јадранке Косор вршено истраживање Пребојске јаме код Коренице у Лици по дојави да је ријеч о хрватским жртвама рата.
„Када су спелеолози и хрватска полиција ушли у јаму, по предметима које су пронашли видјело се да је ријеч о српским жртвама“, навео је Басташић и додао да су вреће са костима из ове јаме нестале под изговором да су одвезене у Завод за судску медицину у Загребу.
Према његовим ријечима, на упит о судбини ових посмртних остатака, у Заводу му је одговорено да о томе немају никаквих сазнања.
У јуну 1941. године у Лици је основан логор Јадовно, један од првих у НДХ. Био је то искључиво логор смрти, место свирепих убистава током другог Светског рата. И ове године потомци и поштоваоци сећају се жртава.
Планина Велебит пре 75 година била је место језивих злочина над Србима и Јеврејима. У комплексу логора Јадовно жртве су бачане у бројне крашке јаме.
„Ја сам за 20 година истраживања дошао до 32 бездане јаме, и за сваку од њих пописао колико је људи у њој побијено“, објашњава Ђуро Затезало, историчар из Карловца.
Код најпознатије Шаранове јаме одата је пошта жртвама. У Јадовну, ове године био је присутан и Младен Иванић, члан председништва БиХ.
„Мислим да је обавеза свих нас да на местима страдања народа будемо присутни, сетимо се тих људи и једноставно покажемо пуни дигнитет према жртвама“, рекао је Иванић.
„Сваке године долази све више младих људи, потомака и поштовалаца жртава. На тај начин показујемо да нисмо заборавили, да не желимо да заборавимо тај део наше личне, породичне и националне историје“, каже Душан Басташић, председник удружења „Јадовно“.
У једну од велебитских јама бачен је и некадашњи митрополит горњокарловачки Сава Трлајић.
Колона са часним крстом ишла је од његове куће у Војводини, па до места где је страдао.
„Ми радимо наш посао да сачувамо успомену на све жртве Јадовна 1941. године и да на достојан начин обележимо сва стратишта којих овде итекако има“ истиче Борис Беговић, потомак страдалих у Јадовну.
Хиљаде и хиљаде људи страдало је у комплексу логора Јадовно за само неколико месеци, све док Италијани нису у августу одлучили да угасе логор.
Госпић, 02.јула – Уз Катину јаму на Велебиту у Хрватској данас је постављен Часни крст и служен парастос на мјесту гдје је бачено измучено тијело блаженопочившег епископа горњокарловачког Саве, кога су мучки убиле усташе 1941. године.
Часни крст поставили су чланови удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда и православни вјерници. Парастос су служили свешетеници СПЦ.
Ходочасници су возилима дошли до мјеста Брушане, одакле су пјешке у литији носили Часни крст шумским путем око осам километара до Катине јаме у коју је бачено измучено тијело епископа Саве.
Након тога, ходочасници су посјетили село Ступачиново гдје је у љето 1941. године постојао истоимени сабирни логор. На том мјесту први пут је служен кратки помен за жртве.
По повратку, предвиђена је посјета Меморијалном центру „Никола Тесла“ у Смиљану код Госпића.
Усташе су ухапсиле епископа Саву 17. јуна 1941. године заједно са 13 виђенијих Срба из Плашког.
Његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије у својој књизи „Српска Црква у Другом светском рату“ наводи податак да је епископ Сава 8. августа 1941. године виђен у дворишту казненог завода у Госпићу.
Претпоставља се да је убијен на Велебиту јер је, наводи епископ Атанасије, према свједочењу неких италијанских новинара, у августу 1941. године на Велебиту убијено 8.000 Срба.
Организатори Дана сјећања на Јадовно 1941-2016. су удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
Постављен Часни крст, који ће се ту налазити све док не буде саграђена капела
Код Шаранове јаме на Велебиту у Хрватској, гдје је служен парастос за јадовничке жртве страдале у комплексу усташког логора смрти Јадовно, јуче је постављен часни крст, који ће се ту налазити све док не буде саграђена капела.
Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је да је на овом мјесту раније изграђено спомен-обиљежје и постављено неколико спомен-плоча, али да до данас није било крста.
„Поставили смо часни крст да истакнемо нашу потребу, жељу, опредјељење и обавезу да на овом стратишу имамо крсно знамење. Молићемо Бога и владику горњокарловачког да на помогну да овдје подигнемо капелу Јадовно“, рекао је Басташић.
Он је навео да је овај часни крст, који је направљен у Бањалуци, освештан синоћ у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, у Хрватској.
Басташић је ракао да би капела Јадовно, димензија шест пута осам метара, требало да буде изграђена од камена српских страдалничких кућа са овог подручја и прекривена каменим плочама.
Над Шарановом јамом на Велебиту у Хрватској данас је, поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, служен парастос за више од 40.000 жртава, углавном Срба, које су усташе на најсвирепији начин убиле у комплексу логора смрти Јадовно.
Поводом обиљежавања 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године и Дана сјећања на Јадовно синоћ је почело молитвено сабрање окупљањем код Храма Ваведења Пресвете Богородице у Плашком, у Хрватској.
Дан сјећања на Јадовно 1941-2016. обиљежава се са благословом Његовог преосвештенства епископа горњокарловачког Герасима.
Организатори сабрања су удружења грађана „Јадовно 1941.“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
У комплексу логора смрти Јадовно, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.
У јуну 1941. године у Лици је основан логор Јадовно, један од првих у НДХ. Био је то искључиво логор смрти, место свирепих убистава током другог Светског рата. И ове године потомци и поштоваоци сећају се жртава.
Парастос код Шаранове јаме
Планина Велебит пре 75 година била је место језивих злочина над Србима и Јеврејима. У комплексу логора Јадовно жртве су бачане у бројне крашке јаме.
„Ја сам за 20 година истраживања дошао до 32 бездане јаме, и за сваку од њих пописао колико је људи у њој побијено“, објашњава Ђуро Затезало, историчар из Карловца.
Код најпознатије Шаранове јаме одата је пошта жртвама. У Јадовну, ове године био је присутан и Младен Иванић, члан председништва БиХ.
„Мислим да је обавеза свих нас да на местима страдања народа будемо присутни, сетимо се тих људи и једноставно покажемо пуни дигнитет према жртвама“, рекао је Иванић.
„Сваке године долази све више младих људи, потомака и поштовалаца жртава. На тај начин показујемо да нисмо заборавили, да не желимо да заборавимо тај део наше личне, породичне и националне историје“, каже Душан Басташић, председник удружења „Јадовно“.
У једну од велебитских јама бачен је и некадашњи митрополит горњокарловачки Сава Трлајић.
Колона са часним крстом ишла је од његове куће у Војводини, па до места где је страдао.
„Ми радимо наш посао да сачувамо успомену на све жртве Јадовна 1941. године и да на достојан начин обележимо сва стратишта којих овде итекако има“ истиче Борис Беговић, потомак страдалих у Јадовну.
Хиљаде и хиљаде људи страдало је у комплексу логора Јадовно за само неколико месеци, све док Италијани нису у августу одлучили да угасе логор.
Бањалучка “Удруга потомака и поштоватеља жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг 1941. године” организирала је у суботу “Дан сјећања на Јадовно 1941. године”, седми пут, а опијелу код Шаранове јаме, мјесту с неутврђеним бројем посмртних остатака, присуствовао је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.
Иванић је изјавио новинарима да својим доласком шаље поруку да се жртава треба сјећати уз пуни дигнитет, са жељом да се такве ствари никада више не догоде. “Нисам дошао одржати политички говор, само одати почаст, поклонити се жртвама, да се не забораве, и не могу вјеровати да долазак на оваква мјеста може да нас дијели. Напротив, онај тко то може тумачити као допринос подјелама, тај има велики проблем, а не ја,” рекао је Иванић на питање не продубљују ли се подјеле у друштву кроз овакве комеморације.
Комеморативни скуп код Шаранове јаме је одржан уз пратњу полиције, која је онемогућила сваки дотицај његових судионика с противницима комаморације, који су се окупили недалеко одатле. Чланови Удруге хрватских драговољаца Домовинског рата (УХДДР-а) из Ријеке и Билаја, у знак протеста су се окупили код спомен-крижа Стјепану Девчићу, погинулом 1932. године у Велебитском устанку у Јадовном.
Превенирајући евентуалне инциденте, полиција није допустила заустављање колоне аутобуса и аутомобила са судионицима комеморације и новинарима све до Шаранове јаме. Тако ни новинари нису могли чути просвједнике, него их само фотогарфирати у пролазу, но њихова стајалишта је предсједник ријечког УХДДР-а Миле Биондић изнио на конференцији за новинаре 29. липња, најављујући мирни просвјед у Јадовном.
Биондић је рекао је да најоштрије осуђују одржавање комеморације од стране бањалучке удруге, тврдећи да њезин предсједник Душан Басташић већ годинама искривљује повијест, велича четништво и оптужује хрватске бранитеље из Домовинског рата за „наставак геноцида из 1941.“
Басташић: Нисам четник
Басташић је данас код споменика жртвама усташког терора и Шаранове јаме устврдио да није четник ни он ни итко од ходочасника, већ да је смисао њиховог обиласка неких од укупно тридесетак јама у комплексу логора НДХ Госпић-Јадовно-Паг да се ставе крижеви на стратишта, “да се не заборави да крашке јаме још увијек крију тијела не мање од 40.123 људи, од којих 38.010 Срба”.
“У Шаранову су се јаму 1963. године спустили хрватски спелеолози и објавили да су на дну јаме нашли седимент костију висине 1,45 метара на површини 9 пута шест метара, а то је много костију. Сабор Српске православне цркве је прије двадесетак година основао Одбор за Јасеновац, а недавно је тај одбор проширен на бригу о осталим стратиштима с цииљем да се стратишта кристијанизирају, постави криж, да би се потомци могли помолити за своје претке. Те да се више ради на истраживању страдања српског народа у вријеме тзв. Независне Државе Хрватске и да се жртве достојно сахране у неку од крипти православних храмова”, рекао је Басташић.
Подсјетио је да је прије неколико година хрватска Влада донијела одлуку о истраживању, ексхумацијама и уређењу гробишта из Другог свјетског рата, али је устврдио да се мјеста страдања српског народа не третирају једнако као мјеста страдања хрватског народа: хрватске се жртве ексхумирају јавно, а из неких јама са српским костима ексхумирају се мимо очију јавности. Не знамо гдје завршавају кости, никога од институција Републике Српске или Републике Србије или нас потомака као невладиног сектора не извјештавају о томе, рекао је Басташић.
“Не желимо политизирати, али јаме се не могу звати гробовима”
На тражење новинара, као мјесто недоличне ексхумације Башташић је навео Пријебојску јаму код Коренице. “Те су кости, имам фотографије, у црним врећама стајале два до три дана, а када сам питао гдје су, добио сам одговор да су на судској медицини, а тамо ми је било речено да не знају гдје су те кости из Пријебојске јаме”, рекао је.
“Не желимо то питање политизирати, већ објелоданити то црно поглавље из наше особне и националне повијести, не пада нам на памерт гурати прст у рану других нација, хрватског народа који је такођер страдавао, али треба се знати да се јаме наших страдалих мученика не могу звати гробовима, јер оне то нису. Срби своје мртве сваке године оплакују над отвореним гротлима велебитских јама, служимо парастос за покој њихових душа, али бисмо вољели да то могу чинити у некој крипти уз своје цркве”, казао је Басташић.
“Хрватска полиција нас чува на врло професионалан начин”
Захвалио је Републици Хрватској што већ трећу годину одобрава молитвено окупљање код Шаранове јаме и другдје у логорском комплексу и рекао да им до сада ни једну пријављену ставку програма јавног окупљања хрватска полиција није одбила.
“Има људи који вјерују да се ове страхоте нису догодиле, непримјерено реагирају, кажу да је у јамама смеће, каже да манипулирамо жртвама у име неке четничке идеологије, могло се прочитати да долазе Басташићеви четници, а ја нисам четник и овдје се догађа омаловажавање и обезвређивање жртава и зато нас хрватска полиција чува, и то на врло на врло професионалан начин,” истакнуо је.
Припадници удруге Јадовно 1941. су уз Шаранову јаму поставили данас један криж висок око 2,5 метра, који је посвећен синоћ у Плашком.
“Нормално је да на мјесту страдања хришћана и кршћана буде крст или
криж и ако постоји могућност подигнут ће се ту на мјесту крижа једног дана капелица 6 пута 8 метара, но за сада за тај приједлог нема сугласности епископа Горњекарловачке епархије”, рекао је.
Постављен је и други криж, за владику Светозара Талајића, јадовничке жртве чије је тијело бачено у Катину јаму код Брушана, двадесетак километара од Шаранове јаме.
Обиљежавању Дана сјећања на Јадовно 1941. године одазвало се тристотињак људи, један аутобус из Новог сада, два из Београда и један из Бања Луке, те још педесетак особа из других крајева, углавном из Хрватске, али и из Велике Британије и Америке.
Тај се дан обиљежава већ седам година, а од 2013. уврштен је у “календар значајних хисторијских догађаја Републике Српске”, те се организира уз подршку Владе Републике Српске.
Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске др Младен Иванић присуствовао је данашњем парастосу над Шарановом јамом на Велебиту, поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000 жртава, углавном Срба
Парастос над Шарановом јамом
„Те жртве нас подсјећају да овакве ствари не смију да се забораве. Обавеза политичких и духовних вођа је да буду присутни на оваквим догађајима“, рекао је др Иванић на обиљежавању 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године, када је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.
Др Младен Иванић рекао је да је дошао како би одао почаст невино страдалим жртвама и подржао напоре удружења „Јадовно 1941.“ која из чистог ентузијазма раде на очувању успомене на историју и масовно страдање.
„Те жртве нас подсјећају да овакве ствари не смију да се забораве. Обавеза политичких и духовних вођа је да буду присутни на оваквим догађајима“, рекао је др Иванић на обиљежавању 75 година од злочина у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг 1941. године, када је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијено је 40.123 људи, углавном Срба.
Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске др Иванић изразио је наду да ће наредних година присуство обиљежавању годишњице великог страдања бити веће.
Он је изразио задовољство због коректног односа хрватске полиције према организацији догађаја.
Дан сјећања на Јадовно обиљежава се са благословом Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког Герасима. Организатори сабрања су удружења грађана „Јадовно1941.“ из Бањалуке и Београда и Епархија горњокарловачка.
A Banja Luka-based association of descendants of the victims of the World War II, Ustasha-run death camp Gospic-Jadovno-Pag, on Saturday organised a commemoration for the camp’s victims. Attending the event was also the Serb member of Bosnia and Herzegovina’s collective Presidency, Mladen Ivanic.
Ivanic told reporters that victims should be remembered and respected and that crimes like those at the Gospic-Jadovno-Pag death camp must never happen again.
„I didn’t come here to make a political speech, I came just to pay tribute, bow to the victims so that they are not forgotten, and I can’t believe that commemorations like this can cause divisions. Those who interpret this as a contribution to divisions have a major problem,“ Ivanic said when asked if divisions in society were deepened by commemorations like today’s.
The commemoration at Saran’s Pit, one of the execution sites of the death camp, was secured by the police, who prevented any contact between its participants and opponents of the commemoration, members of Croatian Homeland War volunteers’ associations from Rijeka and Bilaj, who gathered nearby.
Mile Biondic, leader of the Rijeka association of Homeland War volunteers, said at a news conference on June 29 that volunteers most strongly condemned the organisation of commemorations by the Banja Luka association, claiming its president Dusan Bastasic had been distorting history for years, glorifying the Chetnik ideology and accusing Homeland War soldiers „of continuing the 1941 genocide.“
Speaking at today’s commemoration, Bastasic said that neither he nor any other participant in the commemoration were Chetniks and that the purpose of their visit to some of about 30 pits in the former death camp was to put up crosses at the execution sites „so that it is not forgotten that the karst pits still hide the remains of at least 40,123 people, of whom 38,010 were Serbs.“
He said that Croatian speleologists entered Saran’s Pit in 1963 and discovered in it a 1.45 metre high skeletal sediment covering an area of 46 square metres.
He said that some 20 years ago the Serb Orthodox Church established a committee for the WWII Jasenovac concentration camp whose mission as of recently also included other execution sites. The committee wants those sites to be marked with crosses, it wants research into the suffering of the Serb people at the time of the Independent State of Croatia to be expanded and victims’ remains to be buried in a Serb Orthodox crypt, Bastasic said.
Bastasic said that a few years ago the Croatian government adopted a decision on the exploration, exhumation and marking of WWII graves, noting that places of suffering of the Serb people were not given the same treatment as places of suffering of the Croat people.
Croat victims are exhumed publicly while exhumations of some pits with remains of Serb victims are not given media attention, said Bastasic.
We do not know where the remains are taken, no one informs Serbian or Bosnian Serb authorities or us, the victims’ descendants, of that, said Bastasic.
„We do not want to politicise this issue but rather make known that dark chapter in our personal and national histories, we wouldn’t dream of rubbing salt into other nations’ wounds, in the wounds of the Croat people who has also suffered, however, our victims’ pits cannot be called graves because they are not graves. Serbs mourn for their dead every year by karst pits on Mount Velebit… but we would like to be able to do so in a crypt in our church,“ said Bastasic.
He thanked Croatian authorities for allowing for the third consecutive year the prayer gathering at Saran’s Pit and elsewhere in the former death camp complex.
„There are people who believe that these horrors did not happen, who act inappropriately and claim that the pits contain garbage, that we manipulate the victims in the name of a Chetnik ideology… but I am not a Chetnik and what they do is humiliation of the victims, which is the reason the Croatian police are protecting us and they are doing it very professionally,“ said Bastasic.
The association of descendants of the victims of the Gospic-Jadovno-Pag death camp put up a 2.5 metre high cross at Saran’s Pit and another one at a location some 20 kilometres from Saran’s Pit, where a Serb Orthodox bishop was killed.
Some 300 people attended the commemoration at Jadovno.
Jadovno Remembrance Day has been marked for seven years and since 2013 it has been part of the Bosnian Serb entity’s calendar of important historical events and has been commemorated with the support of the entity government.
Объединение граждан «Ядовно 1941», в которое входят потомки жертв концлагеря Ядовно в Хорватии и сочувствующие им граждане, организовало 2 июля мероприятия, приуроченные к Дню памяти жертв Ядовно.
Комплекс концлагерей Госпич-Ядовно-Паг включает в себя несколько лагерей, служивших во время Второй мировой войны сборочными пунктами, и 32 ямы, в которые с 1941 года усташи – хорватские фашисты – сбросили в общей сложности более 40 тысяч человек: сербов, цыган и евреев.
Фото: Senica.ru.
У одной из этих ям, у Шарановой ямы, была проведена панихида, участие в которой, помимо потомков жертв концлагеря и неравнодушных к трагедии граждан, принял член президиума Боснии и Герцеговины от Республики Сербской Младен Иванич.
После церковной службы представители объединения граждан «Ядовно 1941» установили памятный крест и выступили с инициативой постройки небольшой православной часовни.
Фото: Senica.ru.
– Мы установили честный крест, чтобы высказать нашу потребность, желание, определение и обязательство иметь на этом месте крестное знамение, – заявил председатель этого объединения в Баня-Луке в Республики Сербской Душан Басташич.
Прибыв на автобусах к одному из склонов подножия горы Велебит, паломники совершили семикилометровое пешее восхождение к расположению второй ямы – Катиной ямы, рядом с которой также состоялась панихида и установка аналогичного православного креста.
Фото: Senica.ru.
Мероприятия, учитывая сложные отношения между сербами и хорватами, прошли без инцидентов. День памяти и 75-ю годовщину основания комплекса концлагерей Госпич-Ядовно-Паг в Хорватии почтили более 200 человек из Сербии и Боснии: потомки жертв, беженцы войн 90-х годов на территории бывшей Югославии, в т.ч. и из т.н. Республики Сербской Краины в Хорватии, молодёжь. Участие в мероприятиях по приглашению председателя объединения граждан «Ядовно 1941» в Белграде Милорада Милошевича приняли и представители информационного портала русской диаспоры в Сербии Senica.ru.
Над велебитским јамама, где је у логорима смрти 1941. године убијено 40.000 недужних Срба. У 32 планинска бездана почивају несахрањене и неопојане кости жртава
Ношење часног крста на Катину јамау
Опелом и постављањем часних крстова над две крашке јаме на Велебиту, тајним губилиштима првог система логора смрти у Независној Држави Хрватској, обележена је 75. годишњица страдања Срба на стратиштима у Јадовну, Госпићу и Пагу. У планинској пустоши и тишини, крај Шаранове јаме, на чијем дну и данас почивају несахрањене кости хиљада мушкараца, жена и деце, одјекивало је тужно и свечано литургијско појање, а потомци и поштоваоци жртава у белим мајицама с натписом „Јадовно 1941“ и воштаницама у рукама прекрили су мали шумски плато крај језивог бездана.
На том простору су жртве пре 75 година правиле последње кораке у животу. На ивици јаме, чекали су их џелати. Одрасле су убадали ножевима и бацали у бездан, а децу су ударали маљем, по сведочењима самих убица. Утврђен је идентитет 40.123 жртве логора Јадовно. Срба је било 38.012, Јевреја 1.998, а свих осталих 113. То је тек 2007. објавио истрајни истраживач др Ђуро Затезало, у првој књизи о систему логора који је деценијама у СФРЈ био забрањена тема, иако се по зверствима може поредити само с Јасеновцем.
– Још у време рата, онаj коjи би их спомињао, а поготово о њима писао у партизанскоj штампи, био би, у наjблажем, упозораван од водећих људи из Комунистичке партиjе Хрватске да о томе не говори и не пише – наводи др Затезало. – Јер, како су објашњавали, то може штетно деловати на ширење народноослободилачког покрета, будући да изношење података о усташким злочинима „смета осећаjима хрватског народа“ и изазива ширење мржње између српског и хрватског братског народа. Познат jе пример Срба из Кордуна, комуниста и интелектуалаца, чланова Агитпропа и Проподела Окружног комитета КПХ за Карловац, коjи су у партизанскоj штампи писали о страдању Срба и коjи су изведени пред партизански воjни суд 13. и 14. jула 1944. године и осуђени на смрт.
Зато и није за чуђење што је тек нешто више од 200 ходочасника у организацији удружења „Јадовно“ из Београда и Бањалуке и новосадског „Зрна словесности“ дошло у четири аутобуса да ода пошту сенима мученика.
* Споменик палим борцима
Њих и српске свештенике чувала је хрватска полиција, јер је у подножју планине где се налазио логор смрти био организован контраскуп проусташке Хрватске странке права. Полицајци су непријатно упадљиво и помно камерама и фото-апаратима снимали српске поклонике који су на раменима носили велики дрвени часни крст до огромне Катине јаме, још једног крашког губилишта, удаљеног осам километара хода узбрдо од села Ступачиново, где се 1941. налазио један од усташких сабирних логора. Том планинском стазом смрти, велебитском Голготом, тад је уз остале жртве прошао и измучени епископ Горњокарловачке епархије Сава Трлајић. Његов грех био је у томе што није хтео да напусти своје вернике, кад су му то наредиле власти НДХ.
Кад је крст учвршћен тешким камењем, први пут после 75 година одржано је опело над костима мученика у Катиној јами. До сада су прецизно лоцирана 32 велебитска бездана у које су бацане жртве из логора Јадовно, а за неколико се још трага. Само три јаме су до данас спелеолошки истражене. Ни из једне кости нису извађене и сахрањене.
– Јаме су проглашене гробницама, иако оне то нису. Јаме су стратишта. Недостојни потомци нису из њих извадили кости предака и достојно их сахранили, јер их је, чини ми се, нека лагодна врста живота у Југославији уљуљкала и учинила да забораве страдања најближих. Последице смо осетили деведесетих – с уздахом је рекао отац Горан Славнић, парох из Плашког, варошице која је у Хабзбуршкој монархији била центар Војне крајине.
У СФРЈ је овај већински српски градић имао фабрику папира и пунионицу минералне воде. Данас у њему ради само неколико кафића, а улице су увече сабласно пусте. Отац Славнић каже да је до акције „Олуја“ у његовој парохији живело је око 7.500 Срба, а данас има око 740 парохијана. Трајно се „враћају“ само покојници, чија је последња жеља да буду сахрањени у родном месту. Овде Срби живе једнако тешко као и Хрвати који су после „Олује“ досељени из Босне. Посла нема. После уласка Хрватске у ЕУ млади масовно напуштају куће и одлазе за бољим, безбеднијим и економски сигурнијим животом.
ПРОПАДА ЦРКВА
САБОРНИ храм Ваведења пресвете Богородице, некад блиставо седишту Горњокарловачке епископије, монументалних димензија и изузетне акустике данас је готово руина. Малобројно и сиромашно српско становништво не може само да га поправи. Иконостас је срећом очуван, али живописа нема, јер је граната у Другом светском рату погодила олтарску куполу.
– Свештеника није било, јер је њих 72 из Горњокарловачке епископије, заједно с светим владиком Савом убијено у Јадовну. Сви виђенији и ученији Срби одведени су, мучени и бачени у крашке јаме већ у првим данима НДХ – каже отац Славнић.
ТЕСЛА ЗА ТУРИСТЕ
ПОКЛОНИЦИ који су дошли да одају почаст жртвама Јадовна посетили су и Меморијални центар Николе Тесле у Смиљану (на слици). Током акције „Олуја“, хрватски војници уништили су Теслину родну кућу и Цркву апостола Петра и Павла, у којој је он крштен.Данас су обе зграде обновљене, „још лепше и старије“ и служе као хрватска туристичка атракција. Гостима из Србије и Републике Српске није дозвољено да виде унутрашњост Теслине куће и поставку о њему. Нису знали ни да крај цркве, под необележеном мермерном плочом почивају смиљанске жртве усташког масакра из 1941. међу којима и многе Тесле.
* Потомци пале свеће за жртве Јадовна
– Ако ме туристи питају, ја им кажем да су ту кости 530 Срба из Смиљана побијених у НДХ. Ако не, онда ништа. Живим у Госпићу и имам парохијана да могу да их пребројим на прсте једне руке – рекао нам је свештеник Драган Михаиловић.
МАНУФАКТУРА СМРТИ
ЈАДОВНО је један од првих, најбруталнијих и најзверскијих логора-стратишта у Европи, истиче др Ђуро Затезало:
– Већина људи понешто зна о логору смрти Јасеновац, који је постојао више година, Аушвицу, Треблинки, али врло мало зна о Комплексу усташких логора смрти Јадовно 1941. Ако се за Аушвиц каже да је био фабрика смрти, онда је у Комплексу стратишта Јадовно, смрт као „на фабричкој траци, наношена ручно“.
Српски покрет „Двери“ оцјењује изненађујућим да нико од званичних функционера Србије није присуствовао обиљежавању 75 година од страдања 38.010 Срба у комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, првом концентрационом логору у Европи у Другом свјетском рату, а истоврeмено неки политичари не престају да појединачни злочин у Сребреници представе као геноцид.
„Одређени политичари из Србије желе да представе појединачне злочине у Сребреници као геноцид српског народа над муслиманским живљем, а заборављају на огромне жртве српског корпуса који нису истражени ни осуђени већ 75 година, а били су систематски организовани током власти Независне Државе Хрватске /НДХ/, наведено је у саопштењу „Двери“.
Констатовано је да задатак Србије мора бити да образовним и институцијама културе упозна грађане са стравичним злочинима над невиним народом, да сагради музеј за све српске жртве од Косовског боја, Другог свјетског рата, па све до ратова деведесетих година 20. вијека и да на тај начин спријечи понављање евентуалног геноцида над Србима у будућности.
„Двери“ подсјећају да је делегација тог удружења била присутна на свим досадашњим обиљежавањима Дана сјећања, које је установило Удружење „Јадовно 1941“ и поручују да ће максимално подржати рад тог и сличних удружења.
